Steve Prefontaine

by | 14.Feb.2017.

Stiv Prefontejn rođen je 25. januara 1951. godine u Coos Bay-u, Oregon. Bio je trkač na srednje i duge distance i takmičio se na Olimpijskim igrama 1972. U jednom momentu je držao američki rekord na trkama od 2.000 do 10.000 metara.

U osnovnoj školi je bio deo košarkaške i ekipe za američki fudbal, ali se tu nije uklapao zbog nedostatka visine, međutim na treninzima je primetio nekoliko kros trkača kako se zagrevaju pored terena za fudbal i odlučio im se pridružiti. Kasnije tokom školskog testiranja je shvatio da može da se takmiči u srednjim distancama i tako je na kraju godine završio kao drugi u timu i odatle kreće njegova ljubav prema trčanju. Ljubav koja će obeležiti jednu eru poznatiju kao trkački bum sedamdesetih godina prošlog veka.

Stivova karijera je značajno uznapredovala tokom srednjoškolskih dana da bi potpunu afirmaciju stekao dolaskom na koledž: University of Oregon i kod trenera Bila Bovermana.
1972 godine je započeo pripreme za olimpijske igre, te godine je bio nepobediv na trkama na 5.000m.
Bio je poznat po tome što je tokom cele trke davao sve od sebe, nije voleo da kalkuliše i hteo je uvek da bude prvi. To ga je koštalo medalje u trci na 5.000m, na OI 1972., gde je ostao bez snage poslednjih 200m i završio na četvrtom mestu.

Imao je dosta fantastičnih izjava koje su govorile o tome koliki je bio borac na stazi, kao što je na primer: „The best pace is a suicide pace, and today looks like a good day to die.“, grubo prevedeno na srpski: „ Najbolji ritam trčanja je samoubilački, a danas je lep dan za umiranje.“

Steve Prefontaine1

Stiv je pored svih dostignuća i rekorda koje je postavio ostao upamćen i kao buntovnik.
Kako je bio odličan na stazi tako je i uspevao da zabavi publiku, jer je bio jedan on najuzudljivijih trkača , puneći tribine stadiona gde god je trčao, najomiljenija staza mu je bila u Judžinu u Oregonu pred domaćom publikom, gde je svaki njegov korak dovodi gledaoce u delirijum. Prepoznatiljiv je bio po njegovim brkovima, zulufima, loknastoj kosi i neutoljivoj gladi za rekordima u njegovim očima. Bio je nešto kao Jusein Bolt danas, pravi šoumen.

Ali tužna stvar svega toga je što Stiv nije bio plaćen za to što je radio najbolje, jer po pravilniku atletskog saveza sportisti koji žele da se takmiče na olimpijskim igrama moraju da budu amateri, tj. ne smeju biti plaćeni uopšte. Veći deo svog života je proživeo od bonova za hranu

To što je on dovodio publiku na svaku trku je punila džepove organizatora ali Stiv ništa od toga nije dobijao, živeo je u kamp prikolici. I pored toga nadao se da će nekako uspeti da se kvalifikuje i ode na Ol 1976.

U vreme sedamdesetih godina trkači su imali jako loš položaj, svi ostali sportisti u svetu su bili plaćeni za ono što su radili. Stiv je bio jako ogorčen zbog toga i javno je kritikovao tu nepravdu.
Postao je glas svih trkača koji su se borili za svoja prava, ne samo pojedinac. Posle koledža je pokrenuo kampanju za jednakost prava trkača.

Uz pomoć sponzora 1975. godine je organizovao trku na stadionu. To je bila prva trka koju su organizovali trkači za trkače što nije naišlo na odoborenje atletskog saveza, jer jednostavno nisu imali zaradu od toga.

Na trci su učestvovali i trkači iz Finske koji su se odazvali pozivu. Time je Stiv želeo da istakne ono najvažnije da su svi trkači prijatelji i da je svrha okupljanja da se taj trkački pokret i zdrav život podele sa svima, da se priča širi dalje.

Steve Prefontaine2

Kasnije te godine, 30. maja 1975. Stiv je tragično izgubio život u saobraćajnoj nesreći.
Ostaće upamćen kao začetnik revolucije u trčanju koja je svim trkačima donela ista prava kao i ostalim sportistima.

I naravno kao jedan od najvećih trkača u Americi, sa samo 24 godine je uspeo da postavi rekorde na trkama od 1500m do 10000m.

Dugo nakon njegove smrti je bio predmet proučavanja, njegovo trčanje naravno i cela njegova pojava. I dan danas se njegovi poklonici dive njegovom životu i delu.

Snimljeno je par filmova holivudske produkcije o njegovom životu, veliki broj knjiga je inspirisan po uzoru na Stiva i njegovo stvaralaštvo.

Heroj i uzor mnogih sadašnjih a i budućih trkača, u čast Stiva Prefontejna svakog leta u Judžinu, Oregon, organizuje se trka Prefontain Classic jedna od retkih svetski trkačkih mitinga u Americi.
„To give anything less than your best is to sacrifice the gift“

Autor: Aleksandar Sadžak

Jedan je od osnivača trkačkog kluba Running Tribe, a takođe je i osnivač fitness studija Reborn. Diplomirao je na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Beogradu, a master studije je završio na Baruh univerzitetu u Njujorku. Zaljubljenik u prirodu, fizičko vežbanje i zdrav(iji) stil života.