Dugo sam trčala sama i naprasno sam izgubila motivaciju usled čestih povreda. Kada sam videla reklamu na fb-u za novi trkački klub Running Tribe, bila sam skeptična. Zašto bi iko platio članarinu nekom klubu samo da bi trčao? Ipak, rešila sam da probam par treninga. Ispostavilo se da je Running Tribe više od običnog trkačkog kluba. Nedeljno imamo tri različita treninga na kojima, pored trčanja, radimo vežbe snage i vežbamo pravilnu tehniku trčanja. Ispostavilo se da je loša tehnika trčanja (trčala sam na peti pola života) glavni krivac za moje povrede. Vremenom sam postala i brža i jača. Neću da lažem da mi je svaki trening bio dobar. Bilo je teških treninga, bilo je treninga kada mi se nije trčalo, niti vežbalo, ali nisam odustala. Treneri i drugari iz plemena su tu da pruže podršku, jer podrška je važna. I zdravlje je važno, zato treba biti aktivan. Jelena Živanović

Dipl. ekonomista

Pravilna tehnika trčanja, disanja, položaj leđa i ruku, saveti trenera su samo jedan deo onoga što se stiče u klubu Running Tribe. Mogućnost ostati sebi veran i dosledan, a istovremeno uživati poštovanje trenera i članova je nešto što krasi međuljudske odnose u klubu. Sklapanje novih poznanstava, koja vremenom prerastaju u prijateljstva, je nešto što samo dolazi kao najbolji dodatak odluci da počneš da trčiš. Deljenje informacija, koje nisu uvek u direktnoj vezi sa trčanjem čine Running Tribe mestom gde se mogu saznati i naučiti najrazličitije stvari.

Radmila Balaban

Arheolog

Kada sam počinjao sa trčanjem, s obzirom da sam astmatičar, previsok za trčanje, imam rovite skočne zgobove i nisam bio u stanju da trčim 10 minuta u kontinuitetu, niko nije verovao u mene (pa čak ni ja), sem mojih trenera iz Running Tribe-a. Sećam se da nisam imao strah, jer sam se odmah uverio da sam okružen mladim stručnim i posvećenim trenerima koji će me izvesti na pravi put. Nepune tri godine kasnije imam 15kg manje, 5 istrčanih maratona, 16 polumaratona, mnogo se bolje osećam u svom telu i što je najbitnije na treninzima sam okružen pozitivnim ljudima.

Bogdan Vurdelja

Strukovni menadžer preduzetništva

Bio sam jedan od onih koji misle da je trčanje dosadno kao i da zauzvrat ne pruža ništa što bi bilo vredno mog učinjenog napora i uloženog vremena. To je više za vrhunske sportiste, za nas inertne rekreativce je teretana, eventulno neki basket vikendom. Posebnom besmislicom sam smatrao trčanje u grupi – šta će mi ta gužva, samo bi me činila nervoznim. Uostalom, što je to bolje od lagane šetnje oko Ade ili po gradu? Na nagovor moje devojke koja je kao i u mnogim drugim slučajevima u svemu tome prepoznala nešto što ja nisam, ipak sam se mrzovoljno, u poslednjem trenutku, odlučio da probam. Posle par treninga bio sam navučen. Navučen na inat da pobedim sebe, da istrčim samo koju stotinu metara više/brže u odnosu na prošli trening, na jedinstven osećaj blage euforije posle uloženog napora da se istrči 5, 10, 16 km (Runner’s high), na želju da skinem stomačinu koja me je vukla na dole kao teg, na osećaj prolaska kroz cilj prve trke a onda i polumaratona, navučen na ljude iz kluba sa kojima sam sve to delio. Prošlo je već dve godine i za mene je trčanje odavno od napora postalo čisto zadovoljstvo. Možda se to desilo onda kada sam prvi put istrčao krug oko Ade, pretrčao u subotnje jutro novi most ili otkrio jedinstvenu atmosferu Ljubljanskog maratona. Ne znam, ali znam da na skoro svakom treningu i dalje pomerim neku svoju psihofizičku granicu i da to činim sa ljudima koji su sve samo ne dosadni. Naprotiv, otkrio sam da sam skoro od svakoga koga sam upoznao u ovom sportu, a koji se njime bavi u kontinuitetu čuo nešto novo, pametno i zanimljivo. Pozitivnih efekata je zaista nebrojeno mnogo, negativni ne postoje ako se iole vodi računa o onome što pričaju treneri. Sve što je potrebno nije fizička snaga, već snaga lične volje. Miloš Subota

Dipl. ing. Fon-a/master politikolog

Trčanje, nepresušni izvor dobre energije… a počelo je tako što se nekoliko mojih prijatelja i poznanika pre par godina spremalo za Beogradski polumaraton. Neki su trčali u klubovima, neki su imali lične trenere, neki su samostalno trenirali…. uglavnom svi su te 2014. istrčali polumaraton na Beogradskom maratonu i čekajući ih na cilju, gledajući njihova lica i posle više od 2 časa trčanja, tu ozarenost i zadovojstvo koje se oslikavalo na njihovim licima, podstaklo me je da možda i ja to mogu. Prošlo je dosta vremena i izgovora da počnem, ali sam se osmelila u novembru 2016. i priključila se klubu Running Tribe. U početku nije bilo lako, ali sam davala sve od sebe da ne propustim treninge i vrlo brzo sam shvatila da sam od većine članova kluba starija možda i duplo i da sa svojih 45 godina moram da nađem tempo koji meni odgovara. Uz pomoć sjajnih trenera uspela sam da od novembra 2016., uz pauze zbog zdravstvenih problema, istrčim preko devetnaest zvaničnih trka (2.5km, 3km, 5km, štafete 21km, 7km, 10km i polumaraton.
Trčaću dok god budem mogla jer što mi je trčanje omogućilo da tokom treninga razbistrim um, da to vreme odvojim samo za sebe, da mi se srede misli i da nađem rešenja za mnoge poslovne i privatne izazovove sa kojima se svakodnevno susrećem. Da se nakon treninga intelektualno i psihološki nađem na jednom nivou gde ne postoji nemoguće. Upoznala sam fantastične ljude sa kojima razmenim toliko pozitivne energije, da ljudi „sateliti“ koji me svakodnevno „obleću“ ne mogu da naruše moj pozitivan balans i zadovoljstvo. Moje telo, u fizičkom smislu, je takođe dobilo mnoge benefite, od pravilnijeg položaja tokom hodanja i sedenja do drugačijeg izgleda mišića. Putujući na trke sa porodicom, imamo jedno potpuno novo iskustvo, od planiranja putovanja, izbora trka, zabavnih momenata jer često trčim sa svojim sinom Davidom manje trke koje su u okviru festivala trčanja i velikih maratona na kojima nastupaju desetine hiljada trkača. Boris, moj suprug, se trudi da zabeleži svaki momenat fotoaparatom i zaista je moje trčanje donelo jednu novu porodičnu zabavu i uživanje.
Za mene je trčanje pokretač mnogih stvari, ali ako smem da dam savet onda je to da redovna fizička aktivnost kada se uđe u petu deceniju života mora da bude prioritet svakog čoveka.  Milena Avramović-Bjelica

Direktor PR agencije

Znala sam i ranije mnogo razloga zašto je trčanje dobro, ali da se sama nakanim da redovno trčim je bila nemoguća misija. Kako bih “skinula par kilograma” rešila sam da dam šansu trčanju u klubu, a onda shvatila da mi je to jedna od boljih odluka koju sam donela i koja mi je život promenila na bolje iz više razloga. Biti deo Running Tribe-a je daleko više od običnog trčanja. Okružiš sebe pozitivnim ljudima koji imaju isti cilj i vuku te da ne odustaneš kad je najteže. A onda osetiš da napreduješ, izgledaš bolje, zdravije, budeš ponosan na sebe sto “jedeš” kilometre uz podršku svoje ekipe i trenera koji je uvek tu za sve i ostvaruješ ono što sam nisi mogao da zamisliš da ćeš. Tu su i redovna druženja, putovanja, žurke, koja čine Running Tribe trkačkom porodicom u kojoj se novi članovi uvek osećaju dobrodošlo. Marija Brajović

Dipl. ing. organizacionih nauka

Ceo život sam u sportu. Profesionalno sam se bavila odbojkom, završila DIF, u teretanu znala da odem dva puta dnevno. Uprkos svemu tome nikada nisam volela da trčim. Slučajno se zatekavši na ulici u vreme ovogodišnjeg Beogradskog maratona, dobila sam neopisivu želju da istrčim 30. Beogradski maraton 2017. godine. Postavila sam to sebi kao cilj! Već sutradan sam počela da se raspitujem koji je NAJBOLJI TRKAČKI KLUB u Beogradu. Svi moji prijatelji iz sveta sporta su me uputili na istu adresu… RUNNING TRIBE… Uz pomoć odličnih trenera, trčanje je za mene postalo uživanje. Tri treninga nedeljno sa stručno osmišljenim programom, gde se radi na razvijanju tehnike, snage i izdržljivosti su dovoljni da uvek može da se napreduje. RUNNING TRIBE je klub gde nema loših i dobrih trkača! Svi su isti, svi su pozitivni, i ono što je jako bitno nema takmičenja između sebe, već dok trčite nadmećete se sa samim sobom. Ako me danas pitate, šta najviše volim da radim, moj odgovor je, da trčim!!! Sa RUNNING TRIBE-om lako i sigurno idem ka SVOME CILJU! Koji je vaš CILJ?
Uz fizičku aktivnost i pozitivne ljude iz RUNNING TRIBE-a svaki cilj je dostižan! ???? Jovana Čanak

Dipl. prof. fizičkog vaspitanja; personalni trener

Želiš da nam se pridružiš?

Ako želiš da postaneš deo našeg plemena, nema razloga da čekaš, klikni ispod i popuni anketu. Vidimo se na treningu. Prijavi se